Novinar: Safet Imamović
Predsjednik Udruženja „Beba više“ iz Brčkog Željko Lazarević kazao je da se „mi kao dijelimo na Srbe, Bošnjake i Hrvate, a za nekih 40 godina moraćemo uvoziti ljude iz Afrike“.
On je u intervjuu za Otisak.ba govorio o problemu negativnog prirodnog priraštaja i sterilnosti, ali i o drugim stvarima koje zasigurno ostavljaju negativne efekte na naše društvo.
- Kakva je uloga steriliteta u brojkama o prirodnom priraštaju i šta to sve utiče na natalitet?
– Mi koji se zalažemo za borbu protiv steriliteta nismo u suštini ključni faktor kada se priča o natalitetu. Ne možemo biti, ali ipak postoji naša uloga u tome. Svaki šesti par u Evropi ima problem sa sterilitetom, što dalje direktno znači da se ovaj podatak odnosi i na našu državu. Pored svih onih uzroka koji se prvenstveno tiču odlaska mladih, kasnog stupanja u brak, jer se ta starosna granica dosta pomjerila, pa i kasnog odlučivanja na roditeljstvo. Ljudi čekaju da ostvare neke osnovne ciljeve u vidu zaposlenja, rješavanja stambenog pitanja, školovanje, ostale egzistencijalne stvari i onda, recimo, žene odlučuju rađati u tridesetima, što je već prilično kasno.
- Postoji li trenutno način da se izborimo sa ovim problemima?
– Nažalost, nemamo nikakvu strategiju za borbu protiv steriliteta, nemamo strategiju niti da poboljšamo natalitet. Međutim, kada je u pitanju Brčko distrikt, možemo reći da je došlo do određenih pomaka, evo konkretno povećanje materinskog doplatka, dužeg porodiljskog odsustva i to su neke pozitivne stvari koje mi pozdravljamo. Međutim, postoji niz drugih faktora koji negativno utiču na ovu pojavu. Niko se u ovoj zemlji ne bavi odlaskom mladih. Mi se tu kao dijelimo na Srbe, Bošnjake i Hrvate, a za nekih 40 godina moraćemo uvoziti ljude iz Afrike, kako bi nam oni bili radna snaga, jer će naša intelektualna elita otići sa ovih prostora, a da ne govorim o velikom broju mladih ljudi koji su već otišli odavde. Smatram da je to jedno ozbiljno pitanje, ali i problem kojim se niko ne bavi na jedan ozbiljan način.
- Šta brojke kažu za Brčko distrikt? Kako smo došli do ovakvog stanja?
– Savremen način života dosta nas je unazadio, društvene mreže su tu da zajedno budemo sami, svako iza svog računara, svako iza svog telefona, a generalno se ljudi ne druže. Evo imamo jedan poražavajući podatak kada je u pitanju Brčko distrikt – natalitet je konstantno u opadanju. Naime, član naše organizacije „Beba više“ gospodin Ivan Milić je sproveo istraživanje u kojem je došao do saznanja da je u Brčkom, zaključno sa 2005. Godinom, bilo 85 razvoda, a da je taj broj 2017. skočio i preko 290. Dakle, taj broj se drastično uvećao, što je indikator koji nam ukazuje na to da očigledno nešto nije u redu sa ovim društvom. Ako želite uništiti jednu državu, najprije im uništite porodicu, a onda i institucije, i mogu Vam reći da neko izgleda dobro radi na tome, tako da napredujemo u pogledu tog negativnog trenda. Da bi demografska slika jedne države, ali i našeg Distrikta, bila zdrava svaka žena treba da ima troje djece, od kojih je jedno žensko dijete, što mi, nažalost, nemamo. Moram staviti akcenat na ljude koji se bore sa sterilitetom. To su ljudi koji prilikom embrio transfera uzmu dva embriona, naše udruženje se može pohvaliti sa deset rođenih beba. Imamo porodicu koja je dva puta išla u postupak vantjelesne oplodnje i svaki put su dobili dijete i uz sve to oni još imaju zaleđenih embriona i ići će i treći put u ovaj postupak. Zaista, to su ljudi koji silno žele djecu i onog trenutka kad oni dobiju djecu, jednostavno ne žele tu da se zaustave.
- Šta treba da se radi i kako da popravimo ove negativne trendove?
– Najgore je da se ne radi ništa, da svi sjedimo skrštenih ruku i da kritikujemo nekoga. Pomaka ima, rekli smo da postoje pozitivni pomaci u Brčkom. Od ove godine dobili smo i treći postupak biomedicinski potpomognute oplodnje na teret Fonda zdravstvenog osiguranja. To su zaista stvari koje pozdravljam i zaista sam sretan zbog toga. Međutim, ne možemo biti u potpunosti zadovoljni dok god se trudnice otpuštaju sa posla, a to se, vjerujte, dešava u realnom sektoru. Ne možemo biti zadovoljni dok god se potencijalne majke diskiriminiraju, često ih na konkursima posmatraju kao potencijalne porodilje te ih i na taj način degradiraju. Naprimjer, u upitniku prilikom konkursa često se postavi pitanje „Da li ste u braku i da li imate djece?“, ukoliko kandidatkinja kaže da je udata, ali da nema djece, ona je za poslodavca nerijetko potencijalna trudnica i nešto što se treba izbjegavati. Moramo generalno promovisati prije svega zdravu porodicu, a zatim ono što karakteriše zdravu porodicu, a to je svakako više nasmijane djece. To je jedan od segmenata na kojem radi Udruženje „Beba više“ i već smo u fazi pregovora da napravimo jednu radnu grupu koja bi obuhvatila sve one ljude koji se pitaju nešto u ovom gradu, pa da vidimo šta još pored svega navedenog, koje benefite možemo ostvariti, odnosno ustupiti ženama koje se odluče da rode djecu i samim tim da nas sve obogate.
