Učenici Ekonomske škole Brčko: Ko danas radi besplatno!?

Foto-ilustracija: Pixabay.com

Svačiji rad treba biti cijenjen i vrednovan, a to je ono što muči mene i ostale koji obavljaju praksu u ugostiteljskim i prodajnim objektima, jer osjećamo da se naš rad ne cijeni i da uopšte i nema cijenu.

Status učenika na praksi je tema projekta „Ja građanin“ kojom se bavio moj razred III 10 Ekonomske škole, zanimanja konobar.

Prvo, ovo je prilika da kažemo šta to nas konobare muči, drugo način da razbijemo predrasude o zanimanju konobar na koje se obično gleda pomalo s visine.

Znamo da nam je posao da dobro i kvaliteno uslužimo, a manje da pričamo, ali i mi želimo koju riječ progovoriti o onome što su naši problemi i tražiti njihova rješenja.

Bavili smo se pitanjem položaja učenika na praksi i odnosom vlasnika i zaposlenih u ugostiteljskim objektima prema njima, te mogućnošću plaćanja rada na praksi.

Podržavamo ideju učenika koji su u svojim projektima već predlagali više prakse i njeno plaćanje, ali oni koji nemaju praksu van škole ne znaju da je često problem i odnos vlasnika i stalno zaposlenih u objektima prema učenicima na praksi.

Neki se ponašaju ljudski, tako da se učenici koji su u njihovim lokalima raduju praksi i daju maksimum od sebe.

Često se dogodi da takvi ugostitelji nađu mogućnost da nakon škole zaposle neke od učenika u svom lokalu.

Opet, drugi učenici imaju loša iskustva, od psihičkog pritiska, verbalnog maltretiranja i toga da rade sve drugo osim onoga što bi trebali učiti na praksi.

Oni po cio dan peru suđe i podove, jednostavno postanu besplatna radna snaga koja se često nema kome požaliti.

Njihove gazde pokušavaju izvući maksimum od njih jer znaju da moraju raditi sve što se od njih traži, i to besplatno.

Ponekad se dogodi da testiraju naše strpljenje, kao „za naše dobro“.  Naravno, svjesni smo znamo da ima i različitih učenika, neki su  nemarni i neodgovrni, ne čuvaju inventar, neki su lijeni…

Prvo što želimo je bolji odnos vlasnika objekata i zaposlenog osoblja prema nama, želimo da nas više poštuju i pruže nam više znanja.

Drugi zahtjev je plaćanje našega rada na praksi. Mi mislimo da bi neka simbolična naknada za rad bila jako dobra stimulacija i motiv za učenike.  

Ne moraju to biti veliki iznosi, ali nešto novca za kafu i kvalitetan sendvič nama bi puno značilo.

Osjećali bismo da naš rad nešto vrijedi a svako voli da se cijeni njegov trud.

Izvršili smo ankeriranje u našoj školi i od 150 anketiranih njih 85% je podržalo ideju da je potrebno platiti rad učenika i insistirati na boljem odnosu prema učenicima na praksi.

Ono što je potrebno dalje uraditi jeste urediti Zakon o obrazovanju i odgovarajuće pravilnike tako da se preciziraju prava i dužnosti učenika na praksi, te da se garantuje naknada za njihov rad.

Takve promjene bi dovele do toga da praktična bude glavni dio naše priče obrazovanja, a ne problem.

Izazov upućujemo našoj školi i Odjeljenju za obrazovanje jer naša inicijativa nema smisla bez podrške onih koji odlučuju o tome.

Kad prođe ova trenutna krizna situacija sa virusom korona, svi će pojuriti na kafu u kafiće i bašte i čekati usluge konobara.

Među onima koji poslužuju su i učenici, nemojte biti nestrpljivi i nervozni prema njima jer znajte da oni rade besplatno.

Autor: Vićo Jelić, III 10