Reporterska ekipa Otiska prošetala je „Putem spasa“ koji povezuje Brčko distrikt Bosne i Hercegovine i Srebrenik.
Za početak prisjetit ćemo se teškog, ali slavnog vremena izgradnje „Puta spasa“.
“Puta spasa” je tokom agresije na Brčko i Bosnu i Hercegovinu predstavljao “žilu kucavicu” između slobodne toritorije tadašnje općine Brčko sa ostatkom Republike Bosne i Hercegovine.
Zadatak je bio da u što kraćem vremenu bude prosječen put kroz Majevicu prema Srebreniku kako bi mogli spasiti ranjenike, te kako bi mogla doći hrana i medicinska oprema u opkoljeni dio slobodne teritorije Brčkog.
Aktivni učesnici na izgradnji ovoga veoma važnog puta kažu da je rad bio veoma težak, te da je svaki dan padala kiša što je dodatno otežavalo ovaj mukotrpan posao.
Radilo se ujutro od pet, pa navečer do devet. Nakon određenog vremena uspostavljen je kontakt sa Srebrenikom te su se i oni uključili sa dovozom kamenog materijala za nasipanje. U podnožju planine čekali su teški ranjenici kako bi konjskim zapregama bili prebačeni u bolnicu u Tuzlu.
Probijeno je ukupno 8,5 kilometara puta, izgrađeno sedam drvenih mostova, na desetine odvodnih propusta za vodu i dovodnih kanala za prihvat vode. Put spasa nije pravljen kako bi njegovim stazama stanovništvo slobodne brčanske teritorije pobjeglo u Srebrenik, Tuzlu i dalje u Evropu i svijet. Ovim putem je dopremana hrana, municija, nafta i medicinska oprema za 108/215 brigadu, transportovani teški ranjenici u Tuzlu….
„Put spasa“ je služio kao jedina veza sa ostatkom slobodne Bosne i Hercegovine sve do oslobađanja putne komunikacije Brka-Cerik. Za ovaj veliki podvig zahvalnost treba odati svima koji su učestvovali na probijanju ovog puta na čelu sa majorom i arhitektom rahmetli Hamedom Hamom Jerkovićem.
Svakako treba pamtiti ovaj historijski momenat teške i slavne prošlosti, no šta danas možemo učiniti sa „Putem spasa“?
Ovih dana „Put“ je asfaltiran sve do granice sa Srebrenikom. Šetajući podnožjem Majevice je pravo uživanje.
Uprkos prohladnom vremenu sreli smo nekoliko porodica sa djecom koji su nedjeljno popodne provodili u prirodi.
Nismo mogli, a da ne zamislimo da je ovo područje puno potencijala za turističku ponudu. Nekako smo poslagali da su pored „Puta spasa“ postavljene kolibe, hudžare, štandovi koji nude domaće proizvode, ručne radove, domaću bosansku hranu….
Ono što je vidljivo jeste i da neodgovorni pojedinci bacaju smeće, pa smo u tu našu maštariju ugradili i Eko ili komunalnu policiju, a to je dalje za sobom vuklo i nekoliko redara, radnika na higijeni….
Nadlažni u Brčkom su uređivanjem, odnosno asfaltiranjem ovoga puta pokazali odgovornost, a da li će ostati na tome ili će i nastaviti u pravcu naših zamišljanja, maštarija ili nečega još boljeg vidjet ćemo, mada ne bi se trebalo dugo razmišljati, posebno što bi turizam trebao biti jedna od glavnih grana razvoja našeg grada i države.
Otisak.ba
