More

    Kako su Amina i Vedad pokrenuli vlastiti biznis

    Dosadilo im da čekaju na birou i broje odbijenice.

    Mladi inženjeri informatike Amina Konaković i Vedad Čaušević pokrenuli su svoju firmu ECOMP, zahvaljujući prije svega mladalačkoj hrabrosti i riziku da po svaku cijenu otvore svoju firmu.

    Nije šala, počinje priču Vedad, naša firma počela je raditi 1. aprila ove godine. Krenuli smo u samostalan biznis pola godine nakon diplomiranja, a na to su nas natjerale kompanije koje se bave ovim poslom jer nam nisu željeli izaći ususret bar da završimo pripravnički staž.

    Da otvore svoju firmu odluku su donijeli za petnaestak dana, a u donošenju odluke pomoglo im je i jeftino iznajmljivanje poslovnog prostora u Centru Skenderija. Kažu da ih je neko prije ove odluke pitao šta će uraditi, odgovorili bi da čekaju posao, a odluku su donijeli na dan kada su dobili još jednu odbijenicu za zaposlenje. Odbijenica je stigla iz Holandije i tada su odlučili da pokrenuo svoj biznis.

    – Poslije diplomiranja krenuo sam od firme do firme i tražio da počnem raditi za najminimalniju plaću, ali nije uspjelo. Umjesto posla morao sam se prijaviti na biro za zapošljavanje, a oni mi sigurno neće naći posao. Bilo je poslova koje sam radio nacrno, uradim neki logo ili tome slično, a onda mušterija neće da plati i ono malo, a ti mu ne možeš ništa jer nemaš ugovora. Tako ulaziš u svađe i gubiš poznanike pa i prijatelje i onda smo odlučili da krenemo sa vlastitim biznisom, pa šta bude – pojašnjava Vedad.

    Bolje raditi nego džaba sjediti

    Amina Konaković je direktorica ECOMP-a i prošla je isto kao i njen kolega Vedad i zajedno su odlučili da pokrenu svoj biznis.

    – Pokrenuli smo firmu i mjesec-dva bilo nam je teško. Nismo skoro ništa zarađivali, ali održavala nas je volja i snaga koju posjedujemo kao i svi mladi, koji ne žele džaba sjediti već raditi. Bilo je i mnogo neprospavanih noći jer smo morali nabaviti pare za opremu, ne možemo dići kredit, ali snašli smo se i zahvaljujući jeftinoj kiriji i režijama koje plaćamo u Skenderiji, preživjeli smo prvih nekoliko mjeseci. Ovo nam je i dobra lokacija i imamo sve više posla. Za obrtničku djelatnost treba ti samo 200 maraka da pokreneš firmu i isplati se rizikovati. Ako ti je skupa kirija za poslovni prostor, možeš je prijaviti u svom stanu. Važno je samo imati ideju i cilj koji želiš ostvariti – kaže direktorica Amina.

    Vedad Čaušević se ne žali, ali kaže da je očekivao puno gore u početku rada firme, a sada se strahovanja na njegovu sreću nisu ostvarila.

    – Očekivao sam da ćemo biti gladni dok ne krene posao, valjda zbog toga što smo slušali iskustva nekih drugih, pa smo se i nas dvoje pomirili ako u početku i bude tako da ne odustajemo. Razmišljali smo da ćemo se poselamiti sa 2017. godinom, da nećemo imati novca, a nećemo otići ni na more. Međutim, mi smo nedavno bili na moru tri-četiri dana, znači nešto se i zaradilo – veli Vedad.

    Veća je odgovornost kada vodiš vlastitu firmu, ali to ima i svojih prednosti. Kada imaš posla, radiš dan i noć ako treba. Kada nemaš previše, možeš se malo i opustiti. Ne moraš zorom na posao, možeš malo više i odspavati. Niko ti ne određuje šta trebaš raditi. Dešavalo nam se da nekada nemamo ni jedne marke, onda ispadne posao pa dobro zaradiš. Meni je to dobro, jer radiš posao koji voliš i trudiš se da zaradiš, ali to činiš bez pritiska. Ne smiješ se lažno, odbiješ posao ako smatraš da nije dobar. Tako ti niko ne može omaložavati tvoj posao jer takvih situacija bilo je napretek kada smo pokušavali nešto zaraditi, dodaje Amina.

    Radimo bez pritiska

    Mladi inženjeri kažu da znaju kako su svaku marku do sada zaradili u svojoj firmi.

    – U Skenderiji, pošto je ukopana u zemlju, ne vidiš ni sunca ni mjeseca. Za nepovjerovati, ali ovdje je produktivnost u radu veća. Počneš raditi i izgubiš pojam o vremenu. Nekima bi to smetalo, a nama odgovara. Nekada su nas zaštitari u Skenderiji morali istjerati, jer Privredni grad se zatvara u 20 sati. Bili bismo sretni da smo dobili posao poslije diplomiranja u nekoj većoj informatičkoj firmi sa plaćom oko jedne hiljade maraka, ali dobro je da nas niko nije primio, jer sigurno nikada ne bismo otvorili svoju firmu. Kada studiraš, u tim firmama obavljaš praksu, ali za džabe da bi dobio papir da si završio praksu. Studenti im odrade posao za minimalne ili male pare i što bi onda oni zapošljavali mlade da im daju plaću, plaćaju doprinose, kada im je ovako isplatnije. Zato smo mi odlučili da ne radimo sve i svašta, već da se specijaliziramo za određene oblasti i kako budemo imali sve više posla, da zapošljavamo mlade u našoj firmi – kaže Vedad.

    Direktorica Amina imala je zadnju riječ i pojasnila kako je savladala vođenje knjigovodstva, sklapanje ugovora, a da nema pojma o ekonomiji i pravu.

    – Nisam znala šta je registrator i koji se papiri u njega odlažu. Nisam znala koja je razlika između notara i advokata i da bi sve to kroz posao lagano naučila. Strepila sam kako ću otkucati fiskalni račun, a sve se to nauči iako u početku izgleda strašno – zaključila je Amina.

    Autor: Rešad Dautefendić
    SourceFaktor.ba

    POSLEDNJE VIJESTI

    - Advertisement -

    POVEZANE VIJESTI

    Ostavite komentar. NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove portala Otisak.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Otisak.ba zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.

    Molimo Vas unesite komentar
    Molimo Vas unesite Vaše ime ovdje

    forty eight ÷ sixteen =