Stranke u BiH krše zakone

CIK kažnjava, ali simbolično.

[Foto: N1]

Zbog kršenja pojedinih odredbi Zakona o finansiranju političkih stranaka, Centralna izborna komisija (CIK) BiH je novčano kaznila 18 stranaka, među kojima su i neke vladajuće. Kazne jesu simbolične kažu u CIK-u, ali su u skladu sa važećim zakonima. No, hoće li se zakoni mijenjati do izbora?

Najveću kaznu CIK-a dobio je SNSD, 3.900 KM platiće jer je utvrđeno da je stranku finansirala privatna firma iz Dervente, koja je sa entitetskom Vladom sklopila poslove od preko 100.000 KM.

SDA nije u poslovnim knjigama evidentirala nenovčane donacije po osnovu besplatnog korištenja poslovnih prostora, a utvrđeno je da više od оd 425.000 KМ priloga nisu uplaćeni na bankovne račune Centrale stranke, što je suprotno odredbi Zakona o finansiranju političkih stranaka.

Kažnjeni su između ostalih i SDS, HDZ, PDP, DNS, SBB. Većina tih stranaka nije gotovo ni obratila pažnju na po mnogima – simbolične kazne CIK-a.

“Nisam znao da je i DNS kažnjen, je li i DNS? Jeste….ne znam zbog čega, dominantno finansiranje je od priloga i ljudi koji žele da učestvuju u tome”, izjavio je Nedeljko Čubrilović, potpredsjednik DNS-a.

“Zaista ne znam detalje. Ne bih da odgovaram na nešto o čemu nisam upoznata, iskreno”, kazala je Jelena Trivić iz PDP-a.

NO, u CIK-u naglašavaju da kažnjene političke partije imaju pravo žalbe. Ali da su svjesni da su izrečene kazne male.

Zakonski maksimum je 10.000 KM. S druge strane, CIK u godini pred izbore ažurira birački spisak. Predsjednica Irena Hadžiabdić, kaže da je nepopularno u izbornoj godini mijenjati izborni zakon, ali dodaje vremena još ima.

“Zato što se izbori raspisuju u maju. Nepopularno je da se izmjene izbornog zakona donose u izbornoj godini, ali to je uobičajna praksa u BiH. I ako ih je moguće dobiti, donijeti, i za dobrobit birača i za unapređenje izbornog ciklusa, mi bismo bili jako srećni da se to desi ipak prije maja, iza toga biće kasno”.

U CIK-u su razmatrali i opcije spajanja opštih i lokalnih izbora. Hipotetički, ako bi se to desilo, jedan birač u Bosni i Hercegovini imao bi popuniti šest izbornih listića. Nadležni kažu, ta opcija djeluje komplikovana, no spremni su je provesti ukoliko zakonodavac tako naloži.

“Ako bi se zauzela ideja da se izbori spoje nekome bi trebalo produžiti, a nekome skratiti mandat, ali mi smo u CIK-u dužni poštovati sva zakonska rješenja i proveli bismo zajedničke izbore, ako je zakonodavac tako naredio, ali uz jedan kompleksan izborni sistem je teško za jedan dan provesti i opšte i lokalne izbore”, ocijenila je Hadžiabdić.

Bilo kakvih izbora u BiH neće biti bez izmjena izbornog zakona, podvlače u HDZ-u mjesecima. No, odluku o održavanju izbora donosi CIK, po važećoj legislativi.

Osim parlamenta, i OHR ima mogućnost da nametne zakonsko rješenja, ili čak i odluku o neodržavanju izbora 2018.godine.

Ostavite komentar. NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove portala Otisak.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Otisak.ba zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.

Molimo Vas unesite komentar
Molimo Vas unesite Vaše ime ovdje

forty − = thirty five