Ugledna brčanska književnica Mirjana Đapo odlučila je pisati knjigu o životu Aziz-age Šehovića, Brčaka koji se već godinama unazad bavi humanitarnim radom, čovjeka koji je jako posvećen svojim konjima. Uz sve, kako priča za Otisak.ba, oduševio ju je i boravak na ranču Aziz-age.
Razgovarao: Safet Imamović
- Priznata ste književnica u Brčkom, ali i šire. Recite nam malo više o sebi i Vašoj karijeri.
– Drago mi je što ću za vašu Kuću nešto više reći što o svome radu, što o novoj knjizi u kojoj je glavni junak naš čovek, sa ovih prostora – Aziz Aga Šehović. U književnosti sam odavno, po struci – profesor sam srpskohrvatskog jezika i književnosti, pa se sa knjigom družim pola veka, a svoje tekstove zaokružene knjigama počela sam objavljivati od 2006. Bila je to zbirka poezije „U bunilu“. Od tada do današnjeg dana, za dvanaest godina napisala sam i objavila još dvanaest naslova, knjiga različitih žanrova i različitih po književnoj formi: poezija, priče, romani, knjige za decu – bajke, čak tri knjige aforizama i jedna knjiga sakupljenih prikaza i eseja o delima autora koji su me insprisali da o njima pišem. Knjige su mi u delovima prevođene na više jezika, pre svega poezija – arapski, engleski, talijanski, bugarski, rumunski, makedonski, a dve knjige su prevedene i objavljene u hrvatskoj na hrvatskom.
- Istraživajući o Vama saznao sam da ste dobitnik raznih priznanja iz oblasti književnosti, pored svega, šta biste istakli kao nagradu koja Vam najviše znači?
– Dobitnik sam bezbroj priznanja, ČLAN UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE (UKS) od 2010. Osim tog članstva, najznačajnije priznanje mi je priznanje Zlatna značka kulturnoprosvetne zajednice Srbije koju do sada ima samo par književnika iz BiH. Po značaju najvrednije mi je što sam u Americi uvrštena u 36 najvećih satiričara iz Srbije, uopšteno, i što moje ime stoji uz Branislava Nušića, Radoja Domanovića i ostale najznačajnije pisce satire sa prostora Srbije do današnjeg dana. Knjiga je na engleskom jeziku.
- Fokus ovog intervjua je knjiga „Ledi i Aziz-aga“, knjiga je pri kraju, čeka se na objavljivanje. Šta Vas je konkretno inspirisalo da napišete ovu knjigu? O čemu se tu zapravo radi?
– Život Aziz-age Šehovića bio mi je zanimljiv i preko medija, a imala sam sreću da i mene ugosti u Gluhakovcu, na njegovom ranču. Osetila sam da bi to bila zanimljiva priča – njegov život ispunjen humanitarnim radom, ali i svim akivnostima vezanim za njegov, pre svega, hobi, donekle i biznis, a ponajviše ljubav prema najplemenitijim životinjama – konjima. Osim predgovora, koji pišem kao autor srpskim jezikom i ekavicom, ostatak – glavni deo knjige je priča moga junaka Aziz-age o vlastitom životu punom uspeha i padova koji je sam po sebi jedna životna avantura. Skupljajući građu dešavali su mi se i nepredviđeni susreti sa ljudima iz Srbije koje je moj junak toliko zadužio za vreme boravka u Minhenu, da su o njemu ispričali hvalospeve vredne da ova knjiga ugleda svetlost dana.
- O kojim temama najviše volite pisati? Gdje najčešće pronalazite inspiraciju?
– Teme nametne sam život. Ima u njima i nešto moje improvizacije, ali je mnogo autentičnog, dokumentarnog, filozofskog, lirskog. Posebno mesto zauzima moje najvrednije delo „Elysion“, knjiga duhovnosti o kojoj je pisalo na desetine priznatih kritičara i teoretičara i izazvala je veliku medijsku pažnju.
- Šta to u skorijoj budućnosti Vaši čitaoci mogu očekivati od Vas? Krijete li neka iznenađenja?
– U nastajanju, osim knjige o kojoj pričamo i koja je i povod za ovaj naš razgovor „Ledi i Aziz-aga“, je nova zbirka moderne poezije sa zanimljivim motivima – „Antigonin vrisak“. Imam još ideja, inspiracije i biće novih naslova.
